O Meni

Ja sam Dragana, psiholog sam i psihoterapeut.

Radim sa klijentima poslednjih 6 godina. Autorka sam radionica, seminara i grupa podrške na različite teme. Takodje sam autorka dva seminara akreditovanih preko ZUOV-a, a odnosi se na nastavnike i rad u prosveti.

Pravac psihoterapije kojim se bavim je integrativni i psihodinamski, što znači da u radu koristim tehnike iz različitih psihoterapijskih pravaca koji su po mojoj proceni baš u tom trenutku potrebni baš tom klijentu.

Psihodinamika se nekako objašnjava da naše sadašnje reakcije, emocije i obrasci ponašanja nisu nastali juče, već imaju svoje korene u ranijim iskustvima, često iz detinjstva, i u delovima nas koji rade „ispod površine“.

Takodje završila sam i geštalt psihoterapiju. Donela mi je poseban pogled na život, koji mi je u jednom trenutku bio zbunjujuć, ali kako vreme prolazi a ja sam sve više u geštaltu, on postaje deo mog rada a i života.

U radu sa klijentima verujem da terapija nije samo razgovor, već prostor u kojem čovek napokon može da bude iskren prema sebi, bez osudjivanja, bez žurbe i bez potrebe da „bude jači“.

Terapijski proces doživljavam kao zajedničko putovanje: ja donosim znanje, iskustvo, sigurnost i sebe, a klijent sve ono što zna i sve ono što ne zna kako da nosi.

Moja uloga nije da kažem šta treba da se uradi, već da zajedno istražimo zašto se nešto dešava, odakle potiče i šta je sada potrebno da bi život postao lakši, mirniji i smisleniji.

U tome se oslanjam na psihodinamiku, koja nam pomaže da razumemo dublje korene naših obrazaca, ali i na geštalt — da se povežemo sa emocijama, telom i potrebama koje se javljaju u trenutku.

Geštalt mi omogućava da rad bude živ, autentičan i usmeren na ono što se upravo sada pojavljuje u prostoru. Nekada je potrebno više razumevanja i topline, nekada jasna struktura i fokus, a ponekad samo bezbedno mesto u kojem emocije mogu da se pojave, prvi put posle dugo vremena.

Najvažnije mi je da se klijent oseća viđeno, saslušano i podržano.

Verujem da pravi pomak nastaje onda kada čovek shvati da ne mora sve sam, da postoji neko ko može da izdrži zajedno s njim i ono što je teško i ono što je još uvek neizgovoreno.